IMPERIAL ROYAL ARMS - Montenegro

Црнојевићи су мост између две династије! практично говорећи ако имате почетак и крај моста никада га нећете прећи.Црнојевићи су средина и то баш златна! Златна јер сматрам да је ова велика династија управо превела средњовековне Црногорце у данашње! Да их није било мислим да би Црногорска историја била слична осталим покореним државама.

Као историчар немогуће је сагледавати Немањиће и читав период до 16. века уколико се не би бавили и једном малом државом коју је својевремено Вукан најстарији син Стефана Немање добио од свог оца, дакле – Зетом.Можда се историја те мале државе, када кажем малом, мислим искључиво на њену величину у односу на државу Немањића. У односу на Млетачку или Дубровачку Републику Дукља, Зета или Црна Гора би била огромна територија.У духовном погледу реално могла би се поредити са било којом светском државом! Јунаци и јунаштво, култура, књижевност, бојеви и крајеви, част и достојанство би сагледано кроз појединце могли ставити у сам врх људске мисли и људског постојања на земљи. У слободном поређењу са било ким или чим, откако је света и века и писаних трагова.Наравно свакако на првом месту би био, између осталог, до данас најлепши човек Православне Цркве Владика Петар II Петровић Његош који својим непревазиђеним књижевним делом “Горски Вијенац” спада и данас у сам врх светске књижевности, духовности, културе…Друго велико Његошево дело “Луча Микрокозма” је и сада под великим оком светских научника и истраживача.Његов унутрашњи и скривени смисао се можда најбоље може осетити у тишини Острошког или манастира Режевићи или где год човек у љубави пребива са Творцем. Циљ овог текста није Његош и њеова огромна историјска и цивилизацијска улога.Али ми се чини да писати о овом високом,слободоумном и великом народу не иде без Његоша.Он је јединствен и неизбежан. Међутим Његош није једини који је осетио “терет” тих истих непокорних висова и врхова под својим леђима.

Готово увек са својим петнаесто-годишњим радом у просвети, поготово у средњим школама и у раду са децом која су имала изразити таленат и интересовање за историју, сам се “прибојавао” питања:”А зашто се име мења у Црна Гора?” Наравно то прибојавање није ишло из незнања или недостатка времена већ из просто разлога јер је прича о Црној Гори истовремено и прича о Црнојевићима – последњој средњовековној династији која је преживела Косовски бој али и надживела пад Српске деспотовине 1459. године и наставила да живи испоставиће се до данашњих дана! А прича о Црнојевићима је и прича о Немањићима али и прича о Петровићима последњој црногорској династији! Дакле Црнојевићи су мост између две династије! практично говорећи ако имате почетак и крај моста никада га нећете прећи.Црнојевићи су средина и то баш златна! Златна јер сматрам да је ова велика династија управо превела средњовековне Црногорце у данашње! Да их није било мислим да би Црногорска историја била слична осталим покореним државама уопште и да би се њени почеци тешко налазили у вишевековним турским вилајетима. Преносећи војно, културно али и историсјко наслеђе Црнојевићи су можда запостављени или рекао бих мање изучавани од поменуте две династије. Као што то код нас обично бива.Наравно мој циљ није политика и стављање на било коју страну већ аналитика и историја. Најзад мислим да је слобода избора највећи дар који је Бог даровао људима, а како волим и ценим своју, туђу још више! А тим начином би свакако необоривим историјским доказима могли да кажемо да смо полетели са истог цвета пре много векова. Та нијанса је неодвојива од нашег бића, без обзира како се данас изјашњавали или коме припадали у националном, политичком или верском погледу.Душа је једино што највише боли и чиме се поноси али се не види.И сви је имамо.И често исто или бар слично осећамо.

Елем, покушао сам да у овом првом делу кажем да је моја прича о Црној Гори оној горе поменутој деци увек била прича и о Црнојевићима, јер име Црна Гора је искључиво везано за њих.Прича о Црној Гори је увек прича о Црнојевићима и обратно.То се најбоље види и на данашњем феноменалном решењу Црногорског грба, где је поред двоглавог белог орла симбола Немањића и Црнојевића, присутан и лав оригинално решење династије Петровића. Имам и један сасвим лични мотив а то је да је мој венчани кум и моје деце од Црнојевића.Наравно то није тема или пресудан моменат овог текста.На жалост у Ријеци Црнојевића био нисам.

Неким Божијим промислом до мене су пре неког времена дошле две књиге одличних италијанских историчара,публициста и истраживача савремене генерације.Прва се зове “Царска кућа Чернетића-што је један од многих назива за Црнојевиће” а друга “Свети Ђорђе и свети Цар Константин Велики – Историја витешких редова”. Како сам покушавао а нисам успео да их нађем преведене ослонио сам се на једног пријатеља који је превео како је најбоље умео.

Немам жељу да препричавам ове две књиге јер би потрајало а и појавиће се преведене кад тад.Оно што ме је мотивисало је сасвим логички и историјски след догађаја, одлично поткрепљен документима а који води до садашљих потомака ове знамените династије Принца Стефана Црнојевића. Први син официра кнеза Онората и грофице Снежане Аврамовић. Има рођеног брата Николу који из свог брака са Данијелом Лунгхинијевом има сина Александра рођеног 2009. године и будућег наследника куће Црнојевића. Иначе сам Стефан је рођен 29. априла 1960. године у Трсту а крштен је у православној Цркви Светог Спиридона. Данас живи у више земаља Монаку, Француској или Италији и Београду.Високо је образован, није ожењен, бави се продукцијом и новинарством.

Оно што би рекли правници а што је “крунски доказ” и што га повезује са Црнојевићима је царски докуменат који издаје Царица Марија Терезија од 1. марта 1715. године прецима његове мајке којим потврђује директну повезаност са династијом.Самим тим у његовим венама тече и крв Византијских династија Комнина, Палеолога али и Скендербега трећег сина Ивана Црнојевића. На тај начин он се сматра и Принцем Македоније али и Албаније.Оправдано.Не бих се бавио читавом лозом јер то захтева времена а и свако ко се буде заинтересовао ће то лако наћи, може бити чак и на интернету. Оно што је јако значајно и неоспорно је да је зачетник саме лозе Зетски властелин Илија чији се син Ђурађ Илијић помиње у периоду између 1326. године и 1362. године на двору Стефана Дечанског и Цара Душана као челник што је била велика феудална титула на тадашњем српском двору.Треба рећи да је трећа личност Српске Цркве патријарх Арсеније III Чарнојевић – Црнојевић (1674-1690) – Патријарх Пећки и Српски који је захваљујући указима Аустријског Цара Леополда I обновио организацију Српске Цркве у оквиру Аустријске Империје што је можда крајем 17. века и почетком 18. века био један од главних разлога опстанка Српске Цркве у њеном изворном Светосавском облику, која је и тада и сада нераскидиво повезана са опстанком Срба. Касније на српском црквеном сабору у Карловцима одлучено је да се остане у канонском јединству са Пећком Патријаршијом. Леополдове привилегије из 1690.,1691. и 1695. године потврдиђе и Јосиф I, Карло VI и најзад Марија Терезија која горе поменутим указом признаје постојање и крвну линију династије Црнојевић. У каснијим временима више је познатих доказа који воде до данашњег Принца Стефана Црнојевића.

Прва књига која је штампана на свету била је Гутембергова Библија из 1455. године.Како је династија Црнојевић у континуитету владала Црном Гором до 1498. године искључиво њима и припада заслуга за штампање прве књиге на овим просторима Октоиха (Првогласник) из јануара 1494. године! Било их је још неколико и све су штампане на ћирилици тако да је допринос очувања ћириличног писма немерљив. И да се вратимо на почетак Стефан Немања је рекао :”Народ који изгуби своје речи престаје бити народ“.

Ненаметљив, тих и достојанствен Принц Стефан Црнојевић на први поглед има у себи ту брдско-планинско-племићку линију која је исклесана вековним каменом слободе на Црногорским непокорно-непокореним висовима и тешко достижним врховима која се тек ту и тамо појављује у цртама људи и њихових карактера и величине, чине видљивим или чешће невидљивим.Али се осете.

Данас је он успешан, светски човек који жели, хоће али и мора да помогне народима којима су његови претци владали или боље речено спасавали из наших традиционално и верно олујних времена. Пуни смисао се види сада када је срж народна сачувана али и када је државност обновљена а људска свест очувана и спремна за сва времена. Можда је његова улога да својом личношћу која обједињује владаре ових простора,у више стотина година људског и судбинског страдања, без обзира на веру и нацију повеже и обједини у мери у којој између њих никада више не би била проливена крв.

Ипак оно што је најзнајчајније кроз принца Стефана Црнојевића и његовог брата, Црнојевићи живе ! И тек ће живети.Бар док не испуне своју мисију као и њихови претци.

А онда ће доћи нови !

Историчар Жика Ракић

Crnojevićs are as a bridge between the two royal dynasties of Montenegro. Practically speaking, if you have the beginning and end of the bridge you'll never pass. Crnojevići the environment and to just gold! Gold because I consider that great dynasties just translated the Montenegrins from the Middle-Age to the present day. That they did not think it would Montenegrin history was similar to other subjugated countries.

As a historian, it is impossible to perceive Nemanjic Dinasty and the whole period until the 16th century, if not dealt with, and a small country that was once Vukan eldest son of Stefan Nemanja received from his father, then - Zeta. Maybe the history of this small country when I say small, I think only of its size in relation to the state of. In comparison to the Venetian or the Dubrovnik Republic Duklja, Zeta or Montenegro would be a huge territory. Spiritually realistically could be compared with any any other country in the world. The heroes and heroism, culture, literature, ammunitions and ends, honor and dignity to individuals described through could put at the top of the human mind and human existence on earth. In a free compared with anyone or anything, since the beginning of time and written track. Certainly in the first place would be, among other things, to date the most beautiful man of Orthodox Church Bishop Petar II Petrovic, whose unsurpassed literary work "Mountain Wreath" falls today at the very top of world literature, spirituality, culture ... Another big Njegoš work 'Luca Microcosm "is now under the eye of the world's great scientists and translators. His inner and hidden meaning can perhaps best be felt in the silence of the monastery of Ostrog or Reževići or wherever man in love dwells with the Creator. The aim of this paper is not Njegoš and convey enormous historical and civilizational part. But seems to me to write about this high, free, independent soul, and a great nation does not go without Njegoš. He is unique and inevitable. However Njegoš was not the only one who felt the "burden" of those same rebellious hills and peaks under his back.

Almost always with his fifteen years of work in education, especially in secondary schools and in working with children who had expressed talent and interest in history, I was "afraid" to ask questions as: "Why the name change in Montenegro?" Of course it colorized did not go out of ignorance or lack of time but simply from the fact that the story of Montenegro at the same time the story of Crnojevics – the last medieval dynasty that survived the Battle of Kosovo but also outlived drop Serbian Despotate in 1459 and continued to live it turns to the present day. The story about Crnojevics is the story of Nemanjics, but the story of the last Montenegrin dynasty Petrović too! So Crnojevićs are the true bridge between the two dynasties. Montenegrin history was similar to other subjugated countries in general and to its origins difficult to find in many centuries of Ottoman rule. Conveying the military, or cultural and heritage Crnojevićs historically has been a little bit neglected or perhaps I should say less studied than other important royal dynasties. As usually it can be in the complicate history of the Balcan lands. My goal is not politics and placing on either side but analytics and history. Finally, I think that freedom of choice is the greatest gift that God has given human beings, and how to love and appreciate her, someone else even more. And in that way would certainly irrefutable historical evidence could say that we took off from the same flower centuries ago. This shade is inseparable from our being, no matter how today declared or who belong to national, political or religious view. Soul is the only thing that hurts the most and which prides itself but not all can see.

Anyway, I tried that in this first part I tell my story about Montenegro to that of the above-mentioned children has always been about the story and Crnojevics’ rulers, because the name of Montenegro is exclusively related to them . The Story of Montenegro's always related about Crnojevics’ tzars and vice versa. This is best seen in today's Montenegrin coat of arms, national flag and state insignia, i.e. the two-headed eagle imperial symbol of the Crnojevićs coming from the other strongly related imperial houses Anghelos-Komninos-Palaiologos-Laskaris.

Some foreknowledge of God to me, some time ago came two books of distinguished Italian historian, writer and researcher of contemporary generations. The first one called "Imperial House Černetič-which is just one of the many language versions for the nickname-surname Crnojevic" and the other "St. George and St. Constantine the Great – History and chivalric orders “, that I hope I could one day translate in Serbian.

I have no desire to recount these two books because it would take too long and will appear when translated. What motivated mewith all this quite logical and historical sequence of events, supported by excellent documents that led to nowadays descendants of the famous dynasty of the famous Medioeval hero and prince Stefan Crnojević, now a saint in the Orthodox Church. The descendant is also named Stefan, first son of an officer of Prince and Duke Onorato and Countess Snezana Avramovic. This modern times heir of the Crnojevic imperial dynasty has a brother, Nikola, who from his marriage with an Italian noblewoman, Dr. Daniela Lunghini, has a son, Aleksandar, born in 2009 and future heir of the house Crnojevićs. Stefan was born on April 29, 1960 in Trieste and was baptized in the Orthodox Church of St. Spyridon. Today he lives in several countries: Monaco, France, Italy and Belgrade, Serbia. High educated, engaged in TV production and journalism, but, more important, involved in supporting Montenegro as a “cultural ambassador”.

What would you say lawyers as a "crown evidence" and connecting it to Crnojevics, the imperial document issued by the Empress Maria Theresa of 1 March 1715, the ancestors of his mother confirming a direct connection with the dynasty. Therefore in his veins and blood Byzantine Komnenos, Palaeologs and Skanderbeg third son Ivana Crnojević’s family heritage. In this way, he is considered the Prince of Macedonia and Albania . Justifiably ! What is very important and it is undisputed that the originator same lineage of the dukes of Zeta, the nobleman Elija, whose son Đurađ Ilijić mentioned in the period between 1326 and 1362 in the court of Stefan of Decani and Emperor Dusan as the head of which was a big feudal title at the then Serbian court. Should say that the third person of the Serbian Church Patriarch Arsenius III Čarnojević - Crnojević (1674-1690) - Patriarch of Peć and Serbian, which is due to decrees of the Austrian Emperor Leopold I restored the Serbian Church organization within the Austrian Empire as perhaps the late 17th century and early 18th century was one of the main reasons of survival Serbian Church in its original form St. Sava, which was then and is now inextricably linked to the survival of the Serbs. Later, the Serbian Church council in Karlovci decided to remain in canonical unity with the Patriarchate of Pec. Leopold privileges of 1690, 1691st and 1695, gratiously given by Austrian emperors Joseph I, Charles VI and Maria Theresa, finally profs that the above-mentioned decree recognizing the existence of the bloodline dynasty Crnojevic even as heirs to the throne of Serbia. In later times it is more known evidence leading to the present Prince Stefan Crnojević.

The first book that was printed in the world was the Gutenberg Bible from 1455. Dynasty Crnojevic continuously ruled Montenegro until 1498 exclusively to the high merit of the first printing of books in these areas, up to Valachia, from January 1494 ! There were a few, and all were printed in Cyrillic so that the contribution to the preservation of the Cyrillic alphabet is an immeasurable gift. I have to go back to the beginning of Stefan Nemanja said: "People who lose their words cease to be people".

Unobtrusive, quiet and dignified Prince Stefan Crnojević at first sight has in itself this highland-noble line that was carved centuries-old stone rebellious freedom of the Montenegrin-unconquered peaks and very difficult to achieve the tops of which are only here and there appears in lines of people and their character and the size, make visible or unvisible. But often be felt.

Today he is successful, the man of the world who wants to, but he wants and needs to help nations which his ancestors ruled or rather saved from our traditional and faithfully stormy weather. The full terms see now that the core of the National preserved or when the statehood restored and human consciousness is preserved and ready for all time. Maybe it's his role to his personality that combines the rulers of the area, in hundreds of years of human destiny and suffering, regardless of religion and nationality connect and unify the extent to which between them never would shed blood.

Yet what is most important through Prince Stefan Crnojević and his brother Nikola, that Crnojevićs are still alive and live! And they will live. At least until they have fulfilled their mission as their ancestors.

Historian Professor Zika Rakic